Majstor i Margarita

Rukopisi gore. Nema sretnog kraja. Dok maštamo o utopijskom spokoju i miru shvatamo da smo već mrtvi. Nije nas potrošio bog nego ljudsko društvo. Ako verujemo u đavola verujemo i u boga, i obrnuto. To nije versko nego fenomenološko pitanje. Ali sa đavolom nema igre. Račun se plaća. Šta radi čovek? Čovek ne radi ništa. Čovek je prodat. Prodao je sebe pa se i ponaša u skladu sa tim. Ako verujemo u ljubav ipak prkosimo. Svim ideologijama i ljudskom poretku. Maštamo o slobodi. Ali to nije istina. Maštamo o miru i spokoju. Đavo se poigrava s'nama. I čovek se igra. U pozorištu. U tom krhkom prostoru slobode i istine.

Dok sve ne izgori...