Dnevnik Ane Frank

Ipak, pokušaje (i potrebu) simbolizacije onog nezamislivog i dalje prati polemika o predstavljivosti Holokausta, te o etičkim implikacijama takvog čina unutar sveta umetnosti. Jednostavno rečeno, pitanje koje se postavlja glasilo bi: da li je moralno baviti se realnim stradanjima u cilju nečeg drugog, makar to bilo i stvaranje umetničkog dela? Na tragu ovakvih promišljanja nastaje predstava Ana Frank, i to na osnovu integralnih odlomaka iz Dnevnika. Inspirisana avangardnom umetnošću, pre svega avangardnim pokretima iz prve polovine dvadesetog veka, predstava Ana Frank posredstvom svog estetskog plana u sećanje priziva ideju o umetnosti koja može promeniti svet, i ideju o svetu kao mestu koje bi trebalo i koje je moguće menjati. Drugim rečima, ona se temelji na uverenju da umetničko delo, ukoliko deluje problemski, izvesno utiče na društveni ambijent u kojem nastaje. A u ovom slučaju, nadamo se, senzibilišući svoju publiku za patnje drugog.