Don Juan

ORIGINALNI MJUZIKL NA FRANCUSKOM JEZIKU O predstavi Muziku i libreto za Don Juana napisao je 2003. godine francuski kompozitor Felix Gray. Prema rečima autora, nije imao cilj da radnju prenese u savremeni kontekst, već ju je postavio van vremena. Don Juan obiluje scenskim dvobojima i specijalnim efektima koji naglašavaju fantastičnu dimenziju događaja. Poseban ukras predstavi daje koreografija inspirisana španskim plesovima, pre svega flamenkom. Mjuzikl je postigao ogroman uspeh u Francuskoj i Južnoj Koreji, dok je u Kanadi doživeo pravi trijumf. Gilles Maheu je nagrađen priznanjem za najboljeg reditelja. Mjuzikl su producirali Charles i Nikolas Talar, jedni od najvećih nezavisnih muzičkih producenata. Predstava je oborila sve rekorde u prodaji albuma i ulaznica. SINOPSIS Godine 1616. španski dramaturg Tirso de Molina u drami Seviljski zavodnik ili Kameni gost prvi put je stvorio lik Don Juana (u delu poznatog kao Don Juan Tenorio). Nakon toga, mnogi pisci i kompozitori, uključujući Molijer i Mocart, inspirisani ovom dramom, značajno su doprineli razvoju mita o prepredenom zavodniku. S druge strane, Felix Gray zamislio je Don Juana na potpuno drugačiji način… STVARAOCI MJUZIKLA FELIX GRAY (ФЕЛИКС ГРЕЈ) Kompozitor i autor libreta Još kao tinejdžer, Felix Grey je počeo da piše pesme, svirajući melodije na gitari. Strast prema muzici dovela ga je 1988. godine na vrh top-liste “Top-50”, a njegova pesma La Gitane postigla je ogroman uspeh. Međutim, tokom promocije pesme, Felix je otkrio da ima snažan strah od reflektora i publike, što mu nije dozvoljavalo da nastupa na sceni. Ipak, to ga nije sprečilo da izda drugi singl - Te revoir à Madrid, koji je publika toplo prihvatila.Gray ne traži slavu i pažnju – njegov glavni cilj je stvaranje i pevanje. Godine 1991. Felix je napisao veoma ličnu pesmu pod nazivom za Sve Devojke i predložio svom prijatelju Didier Barbelivien da je otpevaju u duetu. Samo nekoliko dana nakon studijskog snimanja, kompozicija je zauzela vrh muzičkih top-lista. U tom periodu Gray je objavio i dva druga singla - Time to Time i Vado Via, zahvaljujući kojima je njegov album prodat u milionskom izdanju. Godine 1996. dobija Zlatnu ploču za album Félix Grey. Već sledeće godine dolazi do važnog susreta sa pevačem Dejvidom Šarveom. Za njega Felix piše novi album, a singl Should I Live postaje vodeći hit u Francuskoj. Potom je sarađivao sa svojim prijateljem, pevačem Patrick Bruel, na albumu Juste avant, na kojem se nalazi i pesma Au café des délices, jedan od najvažnijih hitova u Bruel karijeri. GILLES MAHEU (ЖИЛ МАЈо) Režiser i koreograf Čovek mnogih talenata, Gilles Maheu je i glumac, i koreograf, i autor, i predavač, i scenograf. Već 40 godina jedan je od vodećih režisera kako u Kanadi, tako i širom sveta. Osim toga, Maheu je suosnivač dva pozorišta u Montrealu – „Slobodan prostor“ i „Fabrika S“. Godine 2015. nominovan je za prestižnu nagradu za značajan doprinos kulturnom životu Kvebeka. Sa svojom trupom „Carbon-14“ gostovao je u 30 zemalja i osvojio više od 40 prestižnih nagrada, uključujući priznanja za najbolju scenografiju za predstavu Relsi, najbolji scenski dizajn za Hamlet-mašina, kao i za Mrtve duše, koja je proglašena najboljom predstavom. U filmskom svetu Maheu je poznat po glavnoj ulozi u kultnom filmu Jean-Claude Lauzon Noćni zoološki vrt, prikazanom 1988. godine na Kanskom festivalu. Godine 1995. sam režira film Koža, meso i kosti, koji je osvojio nagradu „Za smelost“ na Međunarodnom festivalu filmova o umetnosti u Montrealu, kao i bronzanu medalju na Filmskom festivalu u Njujorku. Godine 1998. Gilles Maheu postaje režiser čuvenog mjuzikla Notre Dame de Paris, čija se premijera održala u Palati kongresa u Parizu. Mjuzikl je doživeo ogroman uspeh, gostovao u petnaest zemalja, okupio više od 10 miliona gledalaca i osvojio nagradu za najbolju predstavu u Kanadi i Italiji. Godine 2004. Maheu postavlja mjuzikl Don Juan, koji je s velikim uspehom prikazan u Francuskoj, Kanadi i Južnoj Koreji. Za ovu režiju dobio je nagradu za najboljeg režisera. Konačno, 2007. postaje umetnički direktor predstave Butterfly u Pekingu, dok je godinu dana kasnije kreirao predstavu Zaia za „Cirque du Soleil“ u Makau i Kini.